Да би технолошки трансформисали Србију, њену привреду, ДСС ће удвостучити средства из буџета за науку, иницирати доношење нових закона за бржи развој ИТ сектора, омогућити образовање младих стручњака али и запослених који ће уз помоћ нових технологија још више напредовати.
__________________________________________________________________________________
Стратешки циљ програма ДСС-а у овој области је подизање економског развоја, пре свега запослености у ИТ сектору, олакшање рада и начина живота грађана, повећање доступности образовања, здравствених услуга и информација од општег значаја.
Веће инвестиције у ИТ сектор: Процес информатизације Србије се повезује са много већом подршком инвестицијама у изградњу информационо-комуникационе инфраструктуре, благовременим усвајањем закона који регулишу ову област, са покретањем државних пројеката у домену вођења електронске управе, дигиталне писмености и већим подстицајима истраживањима у области информатике и телекомуникација.
Домаћи ИТ потенцијали за производњу и извоз добрим делом су неискоришћени и због начина на који домаћи прописи дефинишу шта је то домаћи производ, услед нејасног статуса ИТ делатности код извоза ИТ услуга, коришћења извозних стимулација и сл. Садашњи прописи и њихова интерпретација онемогућвају да домаће ИТ компаније добију сетрификат о пореклу робе из Србије.
Образовање – предуслов информатизације: Главни предуслов успешне изградње информатичког друштва и економије засноване на знању је образовни ниво запослених и омладине која се школује. У том смислу, образовање је предуслов информатизације, а оно има своја два значајна вида: образовање за професионално бављење информатиком и образовање у другим областима уз коришћење метода и средстава информатике. Због тога је неопходно:
1. Дати приоритет образовању везаном за развој и примену информационих технологија
2. Обезбедити стални раст инвестиција у информационо-комуникациону инфраструктуру
3. Развијати информатичку писменост наставног кадра
4. Обезбедити стално обнављање информатичких средстава
5. Створити услове за привлачење и задржавање информатичких професионалаца у образовним институцијама
Нови закони – бржи развој ИТ сектора: За успешну изградњу и функционисање информационог друштва посебну пажњу треба посветити изградњи институционалног и законског оквира. Морају се уклонити препреке конкуренцији, иновацији и развоју и примени напредних услуга заснованих на информационим и комуникационим технологијама и заштити економских интереса улагача и корисника услуга овог сектора.
Како доступност информација може угрозити приватност грађана, неопходно је осигурати заштиту личних података и интегритет грађана и компанија кроз заштиту од незаконите продукције и ширења информација путем интернета. За куповину и продају путем интернета требало би обезбедити подстицајне пореске механизме, као што су ослобађање од локалних пореских такси, смањење пореза на увоз софтвера који се користе у пословне сврхе и слично. Неопходно је је дефинисати методе за заштиту ИКТ решења и патената како би се спречила кршења ауторских права и патената признатих у земљи и иностранству.
Универзална широкопојасна телекомуникациона услуга треба да буде доступна сваком потенцијалном кориснику и она треба да обезбеди минимални номинални проток од 256kb/s у доласку и 128 kb/s у одласку.
Развој научно-истраживачке делатности: Залажемо се за повећања издвајања за конкретне пројекте развојног и иновационог карактера. Комерцијализација развојних резултата ће бити финансијски, али и стратешки циљ улагања за науку у средњерочном периоду, док ће се учешће у пројектима основних истраживања стимулисати кроз укључивање у међународне мреже институција које, за те намене, располажу свим потребним ресурсима.
ДСС се залаже да се удвостручи улагање буџета у науку, већ у наредне две године, уз услов да се смањи финансирање плата, а да се значајно унапреди финансирање резултата пројеката, чиме ова издвајања губе карактер трошка и постају инвестиција.
Повећање економске користи од улагања у научно-истраживачки рад ће се постићи и постицањем већег улагања у формирање научно-истраживачких јединица, лабораторија, института и центара у привредним организацијама.
У циљу боље кординације рада научно-истраживачких установа, ДСС се залаже за функционално, али и институционално обједињавање управљања мрежом високошколских и самосталних научних института, кроз обједињавање министарстава за просвету и науку, што би допринело не само смањењу јавне потрошње већ и лакшем умрежавању институција, обезбедила већу проходност идеја и људи, а смањила преклапања у управљању…
Развој информационо комуникационих технологија довешће до вишеструког увећања интелектуалног иновационог потенцијала земље и до повећања ефикасности у корист општег развоја друштва.







„…минимални номинални проток од 256kb/s у доласку и 128 kb/s у одласку….“
Моје лично мишљење је да ове границе морају бити померене на горе јер у свету се данас ради на далеко већим брзинама …ѕато сам мишљења да уколико нисмо успели да ухватимо корак у старту можемо то бар учинити сада када је техника далеко доступнија и далеко јефтинија у односу на ранији период…
Ово је само лично мишљење …
Поздрав
To informatičko obrazovanje mora da obuhvati i DUHOVNO-INTELEKTUALNU PRIPREMU ZA INTERNET. Prvo, moderni Internet traži novog renesansnog čoveka, koji mora da zna o svemu pomalo iz SVIH OBLASTI, naravno bez pretenzija da bude profesionalac u svako od tih oblasti. Drugo, bez znanja dva svetska jezika (danas je dobitna kombijacija ENGLESKI+RUSKI, ali je vrlo primamljiva i kombinacija ENGLESKI + FRANCUSKI, NEMAČKI i sl. Bez ovih alata ne vredi pristupati Internetu. Dalje, u našem narodu je uvreženo mišljenje da Internet ne predstavlja ništa drugo do JEDNE VELIKE HALO OGLASE. Ništa dalje od istine! Ima tu još tema koje bi obuhvatile nešto što bi nosilo ovakav naziv:DUHOVNO-INTELEKTUALNA PRIPREMA ZA INTERNET. Pitanje uzrasta je, takođe, od ključne važnosti. Kada sam davnih 70-tih godina prošlog veka bio osnovac i srednjoškolac, nastavnici i bibliotekari budno su motrili čemu dete u kom uzrastu može da pristupi, Jer, nema svrhe da dete od 12 godina čita ANU KARENJINU ili SIDARTU. Nema za to predznanje, tj. nije prošlo DUHOVNO-INTELEKTUALNU PRIPREMU, ili, narodski rečeno, nije još zrelo za to. Pustiti dete od 10-11 godina na Fejsbuk isto je što i poslati ga na minsko polje. Koristi od toga nikakve neće imati, a može da „pogine“ i to bogme da ima i stvarne probleme. Još nešto: ideja sa fejsbuka da neko može da ima DVE HILJADE PRIJATELJA je naprosto – nelkogična i netačna. To mogu biti dve hiljade potencijalnih pedofila, ili jednostavno nezainteresovanih ljudi koji se tako, iz zabave, mešaju u tuđ život… Ovo je, priznajem vrlo zanimljiva tema zahvalna za komentarisanje. Zahvaljujem na ustupljenom prostoru.
Drago mi je da je DSS konačno malo pažnje u svom programu posvetio i ICT.