ДСС ће под хитно државну администрацију учинити штедљивом а трошење буџетских средстава ставити под снажну контролу скупштине и јавности, што подразумева редовно подношење завршних рачуна државних органа, локалних самоуправа, као и јавних предузећа у државном власништву. Јавну потрошњу ћемо свести на меру развијености привреде, а њен раст условити повећањем улагања у капиталне пројекте и подршку привреди.
__________________________________________________________________________________
I Стабилан буџет
Раст дефицита уз истовремено смањење инвестиција, субвенција привреди и пољопривреди и реални пад плата и пензија је недопустив. Зато је потребно што пре усвојити концепт штедљиве државне администрације.
Буџете треба припремати за период од три године, како би се обезбедила буџетска и макроекономска стабилност и реализовале неопходне реформе у домену промене структуре прихода и расхода буџета уз што мање потреса.
Посебну пажњу посветићемо трошковима администрације и владе, како би се спречио раст јавне потрошње и њено подстицање на нижим нивоима државне управе.
Мања влада – више новца: Прва мера рационалности која ће отклонити многе грешке у организацији јавне управе је смањење броја министарстава. Укидањем министарства за национални инвестициони план, спајањем министарства културе, министарства вера, министарства дијспоре и министарства за мањиска права у једно, затим спајањем министарства трговине са министарствим еконномије и регионалног развоја, као и министарства образовања са министарством ануке добиће се шест министарстава мање, као и велико смањење у броју саветника и државних секретара, које прати даље смањење администације
II Подстицајна пореска политика
Порези који подстичу инвестиције: У условима економске кризе, готово све земље су промениле своју пореску политику у корист што већег растерећења привреде и грађана. Пореска политика за коју се ми залажемо има за циљ подстицање инвестиција у привреди, отварање нових радних места и развијање креативности и иновативности предузетника. Порески систем, мора бити заснован на ширењу броја пореских обвезника и смањењу пореских стопа, односно на давању пореских подстицаја свима онима који својим деловањем доприносе отварању нових радних места, као и онима који су директно захваћени економском кризом и боре се са њеним последицама, одржавајући запосленост, извозне и друге пословне операције. Развој пореске политике траба да уважи и циљеве равномерног регионалног развоја чиме се инсистира на иновативнијем концепту понуде олакшица инвеститорима који су спремни да улажу у најнеразвијеније регионе Србије.
Реформисаћемо систем пореза на доходак грађана увођењем синтетичког пореза уместо садашњег веома неправичног цедуларног система, а ослобађање од плаћања пореза на приходе од капитала не може бити приоритет у односу на смањење опорезивања прихода од рада, што ће бити директан допринос фискалне политике запошљавању.
Унакрсно опорезивање: Без одлагања ћемо применити унакрсно опорезивање, чиме ће бити опорезовани сви они који за имовину коју поседују немају покриће у оствареним приходима.
Свеобухватна фискализација ће бити настављена како би токови новца у промету у пуној мери били регистровани, што је кључна мера у борби са сивом економијом и корупцијом. Смањићемo број различитих захватања и стопа социјалних доприноса на зараде радника, као подстицај запошљавању и смањивању неопорезованог рада у привреди.
Смањићемо порез на добит на 8 одсто. Тако се не би значајно смањили буџетски приходи, али би многе компаније које имају високе стопе добити у неким оклоним земљама, биле мотивасане да промене земљу у којој имају седиште.
III Уравнотежена монетарна политика
Стабилан курс: Водићемо рестриктивну и реалну монетарну политику, која ће обезбедити стабилност курса динара, али не на штету извозне конкурентности наших предузећа и смањења инвестиционе активности јер су то два кључна циља економске политике у условима економске кризе и предуслови њеног превазилажења.
Циљана стопа инфлације ће се постепено смањивати да би се контролисали притисци на номинални девизни курс, а самим тим и ризици смањења конкурентности привреде.
Каматне стопе Народне банке, стопу обавезне банкарске резерве и интервенције на девизном тржишту треба ставити у функцију обезбеђења стабилности курса и мотивације за инвестиције и извоз.
Рад трезора ћемо учинити транспарентијим, посебно када се ради о емитовању обвезница и благајничких записа ради обезбеђења краткорочне ликвидности буџета.
IV Ограничено задуживање државе
Кредит није скуп ако се користи за производњу: Политика задуживања ће садржати јасна ограничења у вези са укупним задуживањем државе и привреде, како би се обезбедила дугорочна финансијска стабилност земље.
Побољшање услова за улагање домаћих и страних инвеститора и запошљавање ће допринети да се привредни раст оствари без прекомерног задуживања државе. Задуживање код комерцијалних банака треба смањити на најмању меру због смањења трошкова финансирања дефицита и кратких рокова враћања. Кредити међународних финансијских институција и кредити од земаља које су стратешки партнери Србије и на другим пољима деловања обезбедиће ефективност и економичност задуживања, али и смањење ризика од економске зависности.
При доношењу одлука о новом задуживању треба се руководити принципом да ниједан кредит није скуп ако је уложен у домаћу производњу и запошљавање, а да ни један није повољан ако је намењен државној потрошњи.
Средином 2006. године, за време мандата владе у којој је ДСС имала водећу улогу и премијера, донета је одлука да Србија у року од годину дана врати преостали дуг ММФ-у, који је био нешто више од милијарду долара. Ова одлука је и реализована, а Србија је тада од средње задужене земље постала држава са релативно ниским спољним дугом.
Усвојићемо државну стратегију управљања јавним дугом. То подразумева да су јасно донете одлуке о границама задуживања, о јасним циљевима задуживања, стратегији враћања приспелих дугова, као и транспарентности поступка доношења наведених одлука.
V Финансијска тржишта
Индекси BELEXfm i BELEXline i BELEX SRX бележе у претходне две године велики пад. Тренутно се на финансијском тржишту тргује веома малим бројем финансијских инструмената, угавном акцијама и обвезницама. У наредном периоду потребно је извршити секјуритизацију тржишта – увести друге хартије од вредности којима се тргује на берзама у земљама региона.
Једна од значајних хартија од вредности би требало да постане складишница, што је у складу са праксом развијених земаља, због чега је неопходно извршити одговарајуће измене у Закону о хартијама од вредности.
Путем преношења имовинских права на ниво општина треба створити претпоставке за увођење муниципалних обвезница, што би у целини обезбедило бржи укупан развој финансијских тржишта, али и децентрализовано креирање извора средстава за инфраструктурне пројекте општина.
