ДСС ће под хитно државну администрацију учинити штедљивом а трошење буџетских средстава ставити под снажну контролу скупштине и јавности, што подразумева редовно подношење завршних рачуна државних органа, локалних самоуправа, као и јавних предузећа у државном власништву. Јавну потрошњу ћемо свести на меру развијености привреде, а њен раст условити повећањем улагања у капиталне пројекте и подршку привреди.
__________________________________________________________________________________
I Стабилан буџет
Буџетски дефицит у 2012. од чак 140 милијарди динара(наспрам суфицита од 30,8 милијарди динара у 2006. години), уз истовремено смањење инвестиција, субвенција привреди и пољопривреди и реални пад плата и пензија је недопустив. Зато је потребно што пре усвојити концепт штедљиве државне администрације.
Буџете треба припремати за период од три године, како би се обезбедила буџетска и макроекономска стабилност и реализовале неопходне реформе у домену промене структуре прихода и расхода буџета уз што мање потреса.
Посебну пажњу посветићемо трошковима администрације и владе, како би се спречио раст јавне потрошње и њено подстицање на нижим нивоима државне управе.
II Подстицајна пореска политика
Порези који подстичу инвестиције: У условима економске кризе, готово све земље су промениле своју пореску политику у корист што већег растерећења привреде и грађана. Пореска политика за коју се ми залажемо има за циљ подстицање инвестиција у привреди, отварање нових радних места и развијање креативности и иновативности предузетника. Порески систем, мора бити заснован на ширењу броја пореских обвезника и смањењу пореских стопа, односно на давању пореских подстицаја свима онима који својим деловањем доприносе отварању нових радних места, као и онима који су директно захваћени економском кризом и боре се са њеним последицама, одржавајући запосленост, извозне и друге пословне операције. Развој пореске политике траба да уважи и циљеве равномерног регионалног развоја чиме се инсистира на иновативнијем концепту понуде олакшица инвеститорима који су спремни да улажу у најнеразвијеније регионе Србије.
Реформисаћемо систем пореза на доходак грађана увођењем синтетичког пореза уместо садашњег веома неправичног цедуларног система, а ослобађање од плаћања пореза на приходе од капитала не може бити приоритет у односу на смањење опорезивања прихода од рада, што ће бити директан допринос фискалне политике запошљавању.
Свеобухватна фискализација ће бити настављена како би токови новца у промету у пуној мери били регистровани, што је кључна мера у борби са сивом економијом и корупцијом. Смањићемo број различитих захватања и стопа социјалних доприноса на зараде радника, као подстицај запошљавању и смањивању неопорезованог рада у привреди.
Смањићемо порез на добит на 8 одсто. Тако се не би значајно смањили буџетски приходи, али би многе компаније које имају високе стопе добити у неким оклоним земљама, биле мотивасане да промене земљу у којој имају седиште.
III Уравнотежена монетарна политика
Стабилан курс: Водићемо рестриктивну и реалну монетарну политику, која ће обезбедити стабилност курса динара, али не на штету извозне конкурентности наших предузећа и смањења инвестиционе активности јер су то два кључна циља економске политике у условима економске кризе и предуслови њеног превазилажења.
Циљана стопа инфлације ће се постепено смањивати да би се контролисали притисци на номинални девизни курс, а самим тим и ризици смањења конкурентности привреде.
Каматне стопе Народне банке, стопу обавезне банкарске резерве и интервенције на девизном тржишту треба ставити у функцију обезбеђења стабилности курса и мотивације за инвестиције и извоз.
Рад трезора ћемо учинити транспарентијим, посебно када се ради о емитовању обвезница и благајничких записа ради обезбеђења краткорочне ликвидности буџета.
IV Ограничено задуживање државе
Кредит није скуп ако се користи за производњу: Политика задуживања ће садржати јасна ограничења у вези са укупним задуживањем државе и привреде, како би се обезбедила дугорочна финансијска стабилност земље.
Побољшање услова за улагање домаћих и страних инвеститора и запошљавање ће допринети да се привредни раст оствари без прекомерног задуживања државе. Задуживање код комерцијалних банака треба смањити на најмању меру због смањења трошкова финансирања дефицита и кратких рокова враћања. Кредити међународних финансијских институција и кредити од земаља које су стратешки партнери Србије и на другим пољима деловања обезбедиће ефективност и економичност задуживања, али и смањење ризика од економске зависности.
При доношењу одлука о новом задуживању треба се руководити принципом да ниједан кредит није скуп ако је уложен у домаћу производњу и запошљавање, а да ни један није повољан ако је намењен државној потрошњи.
Средином 2006. године, за време мандата владе у којој је ДСС имала водећу улогу и премијера, донета је одлука да Србија у року од годину дана врати преостали дуг ММФ-у, који је био нешто више од милијарду долара. Ова одлука је и реализована, а Србија је тада од средње задужене земље постала држава са релативно ниским спољним дугом. Јавни дуг је на крају 2008. године износио 8,7 милијарди евра, док је на крају 2011. он износио 14,4 милијарди евра.
Усвојићемо државну стратегију управљања јавним дугом. То подразумева да су јасно донете одлуке о границама задуживања, о јасним циљевима задуживања, стратегији враћања приспелих дугова, као и транспарентности поступка доношења наведених одлука.
V Финансијска тржишта
Индекси BELEXfm i BELEXline i BELEX SRX бележе у претходне две године велики пад. Тренутно се на финансијском тржишту тргује веома малим бројем финансијских инструмената, угавном акцијама и обвезницама. У наредном периоду потребно је извршити секјуритизацију тржишта – увести друге хартије од вредности којима се тргује на берзама у земљама региона.
Једна од значајних хартија од вредности би требало да постане складишница, што је у складу са праксом развијених земаља, због чега је неопходно извршити одговарајуће измене у Закону о хартијама од вредности.
Путем преношења имовинских права на ниво општина треба створити претпоставке за увођење муниципалних обвезница, што би у целини обезбедило бржи укупан развој финансијских тржишта, али и децентрализовано креирање извора средстава за инфраструктурне пројекте општина.
