Док српска предузећа не постигну конкурентност довољну да обезбеде раст на бази извоза, држава мора да подстиче домаћу потрошњу кроз инвестиције у грађевинарство, пољопривреду, инфраструктуру, енергетику. Ове гране обезбеђују највећи број радних места и прихода привреде, а инвестиције ће обезбедити ланчани ефекат пораста тражње и за производима других грана. Зато ћемо подржати посрнула предузећа, заштитити домаће произвођаче у јавним набавкама, подржати развој малих и средњих предузећа, вратити сјај наменској индустрији, основати банку за подршку извозу.
____________________________________________________________________________________________________________________
Главни циљ економског развоја за који се залажемо је усмерен на смањење незапослености за трећину до 2015. године. Ово је могуће уколико се испуне претпоставке интензивирања инвестиционе активности и подизања конкурентности привреде на домаћем и међународном плану. Залагаћемо се за раст реалног нивоа зарада за 3 одсто изнад нивоа инфлације, што је оствaриво на основу убрзаног раста продуктивности.
Подршка државе посрнулим предузећима: Мере економске политике које ДСС предлаже базирају се на концепту отварања више нових радних места него што ће бити укинуто, уз упостављање договора између социјалних партнера о равномерном преузимању дела терета економске кризе. Наш правац санације предузећа захваћених кризом усмерен је на преоријентацију програма њиховог развоја. За подршку таквим програмима предлажемо формирање одговарајућих фондова на основу наменских издвајања из буџета.
Неопходно је неколико пута повећати буџет Фонда за развој, са наменом финансирања санационих програма у привреди. Средства за ове намене треба додељивати на основу јавног позива, како би се обезбедили равноправни услови за сва предузећа заинтересована за ову врсту помоћи.
Кредит Руске Федерације: Парнерство Србије и Руске Федерације треба искористити као полазну основу за преговоре о кредиту Руске Федерације у вредности од 4 милијарде евра за инвестиције у привреди, на бази 50% износа у виду учешћа у финансирању инфраструктурних пројеката и 50% у новцу директно намењеном развојним пројектима компанија. Финансијски део кредита треба реализовати преко Фонда за развој, док други део треба усмерити на подршку реализацији инфраструктурних пројеката, преко развојне банке.
ДСС се залаже да држава преузме улогу покретача инвестиција , али пре свега у инфраструктурне пројекте. Конкретни предлози ДСС у вези са улагањима у инфраструктуру изложени су у делу које се тиче поједних сектора саобраћаја, енергетике, туризма…
Једнака шанса за сва предузећа: За ДСС је недопустив „предузетнички приступ“ који примењује садашња власт, која неспособност појединих предузећа реалног сектора да се изборе са последицама кризе решава преузимањем тих предузећа (Азотара, Српска фабрика стакла, Информатика…), директним инвестицијама у модернизацију тих предузећа (топионица у Бору) или ad hoc програмима санације заснованим на издвајањима из буџета (у Куршумлији, Крагујевцу…) Наравно да се радујемо да ће у тим предузећима поново почети да се ради, међутим шта је са стотинама предузећа која имају исте проблеме, али нису приоритет ниједне партије, или су недовољно велика да би привукла пажњу медија. Држава мора давати једнаке шансе и подстицаје свима.
Заштита домаћих произвођача у поступцима јавних набавки: Једна од ефективних мера за унапређење економичности, али и смањење прилика за злоупотребе је обједињавање истоврсних или сличних набавки државних органа у заједничке, чиме би се повећао обим набавке, смањио број поступака и повећала јавност њиховог спровођења.
Да се из процеса нуђења не би изузели мали понуђачи, тражењем превеликих квалификационих услова (што је један од честих облика смањења конкуренције у процесима јавних набавки) неопходно је понудити већи број начина испоруке или гаранција за извршење посла.
Без субвенција за реализацију инвестиција, са високим каматама на банкарске кредите, са најмањим субвенцијама за пољопривреду у региону и без подстицаја за извоз, какве добијају понуђачи из других земаља, компаније из Србије су суочене са конкуренцијом која све више и лакше добија послове у поступцима јавних набавки.
У оцењивање понуда се неумерено вреднују критеријуми стечених референци, економске или техничке способности за извршење посла, финансијске стабилности, датих гаранција за скалпање посла. У таквим поступцима наше компаније, чак и оне најбоље у својим гранама, најчешће губе послове. Због тога у наредном периоду буџетска инспекција, Државна ревизорске институција и други органи конктроле и надзора над трошењем средстава треба да појачају активност контроле критеријума одлучивања који се наводе у конкурсној документацији.
Један од подстицаја развоја домаће привреде, а пре свега домаће производње, јесте прављење разлике између домаћих понуђача који се баве производњом робе коју нуде у поступку јавних набавки и правних лица која се баве искључиво трговином. Пракса је показала да се велики број уговора склапа са правним лицима која се баве само трговином и запошљавају само неколико људи, али имају одређене предности у погледу финансијске способности.
Показало се да су у условима кризе за мерама заштите домаће привреде посегле и најразвијеније земље света. Подршка домаћој привреди није ствар протекционизма, већ економске рационалности јер за време кризе нема важнијег задатка од очувања домаће привреде и радних места. Крајње је време да се прецизније дефинише шта је домаћи производ и да се његовом произвођачу дају предности у односу на стране производе.
Мала и средња предузећа и предузеници – покретачи развоја: МСПП представљају покретачку снагу економског развоја, јер стимулишу приватно власништво и предузетничке вештине, флексибилна су и могу се брзо прилагодити осцилацијама на тржишту. Поред тога, МСПП генеришу запосленост, искоришћавају потенцијале локалне сировинске базе, позитивно утичу на диверсификацију економске активности и дају значајан допринос извозу и трговини.
За ДСС основни приоритети развоја у сектору МСПП су:
- Афирмација производних средњих преузећа, кроз укључивање у пројекте са великим предузећима
- 3 године без пореза на добит за нова предузећа и предузетнике
- Убрзање процедуре и смањење администрације за оснивање преузећа и смањење оснивачког улога предузећа на 100 евра
- Издвајање 10% буџета општина за развојне пројекте и МСПП
- Рефинансирање инвестиција и бескаматни кредит
- Убрзана легализација бесправно изграђених објеката у складу са законом
- Развијање бизнис инкубатор центра
- Стварање комунално уређених индустријских зона
У циљу изградње повољног привредног амбијента који би био у функцији развоја сектора МСПП, инсистираћемо на стварању јефтине, ефикасне и брзе администрације, са поједностављеним процедурама за регистровање и функционисање предузећа.
Повратак наменске индустрије: У прошлости је наменска производња упошљавала преко двадесет хиљада високостручних кадрова машинске, електротехничке, хемијске и других струка и у једном периоду је била носилац привредног и технолошког развоја земље. Одбрамбену индустрију чине следећа предузећа са већинским државним капиталом: „Застава оружје“, „Крушик“, „Милан Благојевић“, „Први партизан“, „Прва искра“. Веома су значајне организације које обезбеђују развој нових модела и унапређење постојећих производа ових сектора, као што су Војнотехнички институт, Технички опитни центри и три техничко ремонтна завода која су у саставу Министарства одбране и Војске Србије.
ДСС сматра да се морају повећати средства за подршку овом сектору, пре свега кроз обезбеђивање довољног упошљавања капацитета на бази набавки Војске Србије, али и уговора које ће закључивати државни органи о стратешкој технолошкој сарадњи у домену војне индустрије и снабдевања потрошним материјалом и опремом. Извоз лаког наоружања и муниције може бити значајно увећан, уколико се обезбеде средства за технолошко усавршавање производње и за финансирање извоза.
Један од праваца реформе и модернизације у наменској индустрији намеће и могућност остваривања стратешког партнерства појединих организација са светским технолошким и тржишним лидерима у овој врсти делатности, попут Русије и Кине.
Унапређење извоза и смањење спољнотрговинског дефицита: Пружићемо конкретну финансијску и административну помоћ компанијама које имају извозне програме, у виду јефтиних кредита, са дужим роковима отплате и путем снижавања трошкова гаранција за извозне послове јер је извоз главни извор дугорочне монетарне стабилности и привредног раста.
Неопходно је увести нове инструменте подршке попут субвенционисаних кредита за извознике, где би 50% камата, које под комерцијалним условима плаћају предузећа банкама, преузела да плаћа држава из средстава Фонда за развој Србије или Агенције за страна улагања и промоцију извоза.
Држава треба да формира фонд са много већим капиталом за државне гаранције за извозне послове, чиме би за 1-2% смањила трошак извозника, али и знатно убрзала процедуру добијања гаранција, која је некад већи проблем од њених трошкова.
Неопходно је подржати повећање степена финализације производа намењених извозу и предузети активности како би се остварила географска диверсификација извоза јер готово целокупни спољнотрговински суфицит Србија остварује на тржиштима БиХ, Црне Горе и Македоније.
Банка за подршку извозу: Оснивањем специјализоване банке за подршку извозу српских компанија обезбедиће се директна финансијска подршка извозу, али не само кроз извозне субвенције, већ и кроз кредитирање извоза, обезбеђивање олакшаног приступа гаранцијама и смањење ризика у извозним пословима.
С обзиром да је далеко лакше освајати или задржати домаће него страно тржиште, као мера за успостављање позитивнијег спољнотрговинског биланса намеће се и подршка програмима супституције увоза домаћим производима. Запрепашћујуће је да се значајан увоз остварује у промету роба као што су основни пољопривредни производи, нпр. пасуљ, месо и сл, а да се у исто време домаћи произвођачи суочавају са тешкоћама да пласирају вишкове тих производа.
