Реформисаћемо а не распродати јавни сектор. Стратешки важна предузећа треба да остану у већинском власништву државе, али се морају реструктуирати и ослободити партијских стега и нерационалности у пословању. Реформа јавног сектора привреде неопходна је да би се створили услови за повећана улагања, односно већу запосленост.
________________________________________________________________________________
Улога државе треба да се смањи путем дерегулације у области цена, али претходно треба да се уведе конкуренција свуда где је то могуће. ДСС посебно истиче изузетну важност одлуке о томе која стратешки важна јавна предузећа треба да остану у већинском државном власништву, код којих предузећа држава треба да задржи могућност утицаја на стратешки важне одлуке (право вета, „златна акција“…), као и дефинисање које су то одлуке. Зато ДСС сматра да то мора да буде у надлежности највишег органа државе – Народне скупштине.
Предузећа у власништву државе: У већинском државном власништву треба да остану јавна предузећа која обављају делатности које имају карактер природног монопола, када је увођење конкуренције нерационално или неизводљиво због карактера процеса пружања услуге или незаинтересованости улагача. У случајевима када предузеће остаје у већинском власништву државе, неопходно је извршити реструктуирање и обезбедити добро корпоративно управљање.
У прошлости су јавна предузећа развијала широку лепезу активности које нису увек биле у вези са основном сврхом пословања, што је умањивало резултате предузећа, на штету развоја делатности од општег значаја. У првој фази реструктуирања је неопходно одговорним смањивањем издвајања средстава за обављање споредних и пратећих делатности доћи до унапређене организације пословања. У другој фази реструктуирања, у циљу ефикаснијег управљања и обављања делатности, треба да се реализују активности спајања или раздвајања појединих делова предузећа на техничким границама система, или према заокруженим економским целинама, како би се створили услови за контролу трошкова и ефикасности, путем трансферних цена, и како би се омогућило усвајање различитих стратегија приватизације појединих делова јавних предузећа, усклађених са генерелном стратегијом реструктуирања конкретног предузећа. Након организационе следи фаза финансијског реструктуирања, у којој треба да се реше питања алокације капитала, постојећих обавеза, као и расподеле прихода на издвојене организационе целине. Финансијским реструктуирањем ће се обезбедити здрава финансијска ситуација јавних предузећа, пре приватизације, што је основа за добру почетну процену вредности, али и одговорно одређивање минимално прихватљиве цене у процесу продаје. Након процене вредности, предузеће треба да се претвори у акционарско друштво, односно да се изврши корпоратизација.
Приватизација: Приватизација није нужно повезана са продајом дела или целих јавних јавних предузећа. Могуће је доћи до приватног учешћа у јавном сектору кроз отварање већег простора за улагање у јавне услуге, кроз формирање нових фирми путем давања концесија, приватно-јавна партнерства, уговоре о пружању услуга локалним самоуправама и друге моделе.
Општине и градови треба да имају одлучујућу улогу у доношењу кључних одлука у приватизацији јавних комуналних предузећа. Могуће је давање права да приватни инвеститор пружи исту врсту услуге, чиме се ствара простор да се на тржишту појаве приватне депоније, паркинг сервиси, пијаце, гасно-дистрибутивна предузећа и сл.
Цене јавних услуга треба у наредних неколико година довести на реалан ниво, јер њихова потцењеност смањује цене предузећа која ће се приватизовати, инвестициони потенцијал, као и заинтересованост страних улагача да учествују том процесу. Грађанима који буду угрожени растом цена на реалана ниво, треба помоћи из социјалних фондова државе или кроз доношење адекватних тарифних система плаћaња јавних услуга.
