Транзит робе преко територије Србије у свим видовима саобраћаја повећао се за шест пута у последњих десет година, што је јасна потврда значаја геостратешког положаја Србије, који није довољно искоришћен.

ДСС ће завршити Коридор 10 и аутопут Јужни Јадран. Залагаћемо се и за изградњу Источне трансферзале од Хоргоша до границе са Мекедонијом.

_________________________________________________________________________________

ДСС се залаже и за финансирање изградње путних праваца Рума-Шабац-Зворник, затим Појате-Ужице и Нови Сад-Зрењанин-Вршац-Темишвар.

Концесијама до аутопутева: Најефикаснији и у садашњој ситуацији најдоступнији начин за финасирање изградње наведених путних праваца су концесије. Финансирање изградње концесијама ослободиће значајан део буџета за улагање у друге путеве магистралног и нижег значаја, али и оставити могућност финансирања оних пројеката који ће допринети способности привреде да изађе из актуелне финансијске кризе.

Железнички саобраћај: Железнички саобраћај у Србији карактерише лоше стање инфраструктуре и превозних капацитета, велико техничко-технолошко заостајање и неадекватна организација у управљању железничким саобраћајем. За рехабилитацију железничке мреже потребно је реконструисати и модернизовати бар 1000 км магистралних пруга у оквиру главне мреже, односно 26 одсто комплетне железничке мреже. Према тренутним проценама за рехабилитацију и одржавање железничке мреже у наредних десет годића биће потребно око 4,6 милијарди евра за шта је потребно седам или осам година.

Приоритет у развоју железница мора се дати рационализацији и побољшању постојећег система. Паневропски Коридор 10 је „кичма“ инфраструктурног железничког система Републике Србије јер се на 25 одсто поменуте мреже остварује више од половине транспортних активности наше железнице.

У склопу железничке инфраструктуре већ деценијама је један од главних пројеката изградња станице Прокоп у Београду.

У завршетак пруге од Ваљева до Лознице треба уложити још око 100-150 милиона долара, с обзиром да је изграђено тек око 40 одсто капацитета.

Као један од приоритета у области железничког саобраћаја јесте и изградња метроа у главном граду. Средства за изградњу потребно је тражити из стратешког партнерства са компанијама из Руске Федерације и Кине.

Авио-саобраћај: ДСС сматра да је приватизација или докапитализација ЈАТ-а стратешки приоритет, с обзиром да без обнављања и јачања флоте нема реалних услова за опстанак у условима глобализације која је све израженија.

Водни саобраћај: Паневропски Коридор 7 или Дунавски коридор један је од најважнијих европских путева, а заједно са Рајном и Мајном је најважнији водени пут на континенту. Развој и улагања у овај водени коридор је приоритет и у развоју транспорта ЕУ, тако да се предвиђа да се у склопу реализације стратегије повезивања Балтичког са Црним морем путем речних коридора у наредних 10 година уложи око 50 милијарди евра.

Основни стратешки циљеви у овој области у наредном периоду морају бити:

-          Јачање сарадње и интензитета речног саобраћаја кроз активнију сарадњу са земљама Подунавског региона

-          опремање лука за комбиновани и интермодални транспорт

-          завршетак приватизације речних транспортних предузећа

-          привлачење страних улагача за финансирање пројеката развоја на рекама Србије

-          оспособљавање и развој капацитета за бродоградњу и ремонт бродова

-          боље коришћење лучких потенцијала Србије

-          успосављање транспорта и превоза путника трајектним саобраћајем у урбаним срединама

-          развој речног туризма и риболова

-          развој образовних структура и института у области водног саобраћаја

Телекомуникације

ДСС је покренуо петицију и зауставио продају Телекома Србија.

Залажемо се за поштовање основне економске рационалности која налаже да се значајна имовина не продаје у време економске кризе, већ обратно, да је тада најповољније време за наставак улагања у ширење делатности. Телеком Србија је наше најпрофитабилније јавно предузеће које у контунитету доноси приход буџету, на основу уплате добити. Ако  би Телеком наставио да се развија досадашњом брзином, са даљим ширењем на регионалном тржишту, за три до пет година би могао да постане апсолутни лидер, а за то време, са опоравком привреде у ЕУ и свету, би значајно порасла и цена која би могла бити постигнута при његовој продаји. С друге стране, за то време ће дoћи и до опоравка инвестиционе активности на берзама, те и модел привлачења капитала путем иницијалне јавне понуде (ИПО) постаје сасвим реална опција, која нуди задржавање контроле већинског пакета и истовремено привлачење већег броја мањих улагача, јер је телекомуникациони бизнис један од ретких који је задржао своју исплативост чак и у време економске кризе.