Социјална заштита и пензије

Уместо краткорочне помоћи, ДСС ће социјално најугроженијим грађанима Србије омогућити да на ноге поново стану својим радом. Мотивисаћемо их да побољшају квалификације и пронађу посао, поготову кроз јавне радове на националном и локалном нивоу. За старије становнике омогућићемо да ниво пензија буде усклађиван са кретањем раста зарада, али и заштићен од обезвређивања услед монетарних и тржишних промена. Циљ ДСС-а је да свим грађанима омогући достојан живот, запослење, социјалну и здравствену заштиту!

____________________________________________________________________________

Чињеница је да се у условима економске кризе ризици социјалне угрожености и потребе за социјалним збрињавањем повећавају. Највећем ризику сиромаштва изложена су лица са ниским нивоом образовања, незапослена и издржавана лица, старији, становници руралних подручја и посебно угрожене групе као што су особе са инвалидитетом, избеглице и расељена лица.

Програми запошљавања најугроженијих: Директна издвајања за збрињавање најугроженијих треба заменити програмима упошљавања и подстицања њихове пословне покретљивости на основу повећања њихових квалификација, мотивације за тражење запослења и мотивације послодаваца да креирају одговарајућа радна места. Одређени број радних места намењен овим групама становништва мора бити покренут кроз јавне радове на националном и локалном нивоу.

Посебни програми помоћи морају бити развијени за лица која остају без посла услед дејства економске кризе. Многи од њих, али и читаве породице додатно су угрожене чињеницом да су њихова примања оптерећена отплатом кредита, а имовина хипотеком. За такве људе мора постојати алтернатива јер економска криза не сме бити разлог њихове трагедије. Продужење трајања права на новчане накнаде за незапосленост ће бити уведено као знак уважавања социјалних ризика насталих економском кризом.

Држава не може своју одговорност за социјални положај грађана да пребаци на привреду и да административним мерама онемогућава отпуштање радника, већ је дужна да обезбеди да се створи више радних места него што ће се затворити и у том циљу мора да развије одговарајуће инструменте, уз успостављање договора између социјалних партнера о равномерном преузимању дела терета економске кризе.

Реформа пензијског система: Реформа пензијског система не сме да има за циљ само краткорочно ублажавање проблема, већ мора да се спроводи по моделу који ће у средњем и дугом року да обезбеди сигурне и довољно високе пензије. ДСС сматра да је задржавање садашњег пензионог система заснованог на првом (обавезно државно осигурање, систем текућег финансирања) и трећем стубу (добровољно приватно пензијско осигурање) оптимално решење на краћи и средњи рок, с тим да је неопходно да се у оквиру првог стуба изврше одговарајуће параметарске и конструкционе промене и да се стимулише развој трећег стуба. Дугорочно решење проблема пензијског система треба да се тражи у формирању државног допунског фонда из чијих прихода би се делимично финансирале пензије.

ДСС сматра да проблем функционисања пензијског система Србије треба да се решава предузимањем следећих корака и мера:

I Опште мере

1.      Измештање из Фонда ПИО оних давања која немају карактер пензија

2.      Утврђивање и спровођење програма мера за превођење сиве економије у легалне токове

3.      Утврђивање и спровођење програма мера за повећање ефикасности наплате доприноса

4.      Смањивање укупног фискалног оптерећења зарада уз повећање удела доприноса за пензијско осигурање у укупним издвајањима за порезе и доприносе из бруто зарада

II Параметарске и конструкционе промене у оквиру првог стуба пензијског система (обавезно државно осигурање)

III Трећи стуб пензијског система (добровољно приватно осигурање) потребно је стимулисати пореским олакшицама

IV  Формирање резервног фонда

1.      Резервни, допунски фонд треба да буде државни и има карактер независне државне институције.

2.      Искључиви задатак фонда би био да, послујући као инвестициони, оствари највеће могуће приходе уз најмање могуће инвестиционе ризике

3.      Извори средстава за формирање допунског фонда треба да буду:

- доприноси за пензијско осигурање

- пензијски динар од цигарета

- пензијски динар од алкохолних пића

- пензијски динар од горива

- акције у садашњем власништву Фонда ПИО

- приход од имовине

Ниво пензија ће бити усклађиван са кретањем раста зарада, али и заштићен од обезвређивања услед монетарних и тржишних промена. Фондови за исплату пензија морају диверсификовати изворе финансирања кроз капитализацију ранијих улагања пензионих фондова, кроз будућа улагања у државне хартије од вредности и финансирање капиталних инфраструктурних пројеката, како би се смањила потреба за буџетским трансферима. Процес отварања пензионог осигурања према приватним фондовима треба да буде подржан експлицитним законским решењима, која ће на дуги рок обезбедити преусмеравање терета осигурања са државних фондова на приватне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>