У Србији и даље влада традиционални концепт трговине. ДСС ће га модернизовати већим уделом савремених малопродајних услуга, супермаркета, хипермаркета, трговинско-услужних центара, који ће донети здраву конкуренцију. Развој медицинског и здравственог туризма отвориће нова радна места, омогућиће равномерни регионални развој и бољи имиџ српског туризма.
__________________________________________________________________________________
Чињеница, од које и ДСС полази, јесте да је трговина, по обиму промета, нивоу запослености и доприносом у расту БДП-а, постала једна од најзначајнијих привредних грана у Србији док је туризам, једна од најбрже растућих привредних грана у свету. Међутим, пад промета у малопродаји, пропадање трговинских ланаца у Србији као и неразвијеност туризма, довољни су разлози да ове привредне гране имају приоритетно место у Програму за живот!
Савремена трговина: У сектору трговине и услуга ради преко 20 одсто запослених Србије, а пре кризе стопа раста трговине и услуга је била два до три пута већа од раста бруто домаћег производа. Захваљујући томе што је радно интензивна са релативно малим захтевима у односу на квалификације запослених, трговина даје снажан допринос динамици тржишта рада. Међутим, те предности се не користе у довољној мери, јер још увек преовладава традиционални концепт трговине, посебно у сегменту малопродаје у коме треба повећати удео савремених малопродајних услуга типа супермаркета, хипермаркета, трговиснко-услужних центара и сл. Највећи проблем у овој области представља недовољна конкуренција, због малог броја учесника на страни продаје, још увек растуће концентрације у сектору трговине, која настаје у процесу недовршене приватизације и високих (формалних и неформалних) баријера за долазак страних ланаца малопродаје. Недовољна конкуренција има за последицу неоправдано повећање маржи и снижавање нивоа и квалитета услуга, уз истовремено повећање цене роба и угрожавање стандарда грађана.
Туризам: Учешће туристичко-угоститељске привреде у друштвеном производу Републике Србије износи 4,7 одсто. Стратегија за развој туризма донета 2006. године не спроводи се по планираној динамици због чега перспективе развоја овог сектора у Србији постају све суженије. Као суштински проблеми области туризма у Србији идентификовани су лоше стање саобраћајне инфраструктуре, нерешени проблеми локалне инфраструктуре, недовољна брзина изградње нових смештајних капацитета и недовољна едукованост кадрова у области менаџмента у туризму.
Када говоримо о атрактивности српског туристичког тржишта за посетиоце из региона треба да имамо у виду парадокс да је хотелски смештај у Србији, иако међу најнеквалитенијима, најскупљи у региону, јер су цене у Београду више за 30 одсто него цене у земљама региона. Овај податак се објашњава слабом попуњеношћу хотелских капацитета, будући да фиксни трошак захтева да хотел буде попуњен преко 50 одсто, а домаћи хотели су у просеку попуњени око 30 до 35 одсто.
Туристички потенцијали: Међу најзначајнијим туристичким потенцијалима Србије свакако су богатство термалних извора, токови и обале река, посебно Дунава, недирнута пространства планина и шума, виногради, ловно-риболовне зоне, као и богато археолошко и архитектонско наслеђе. У свету је посебно вредновано историјско и уметничко наслеђе српских средњовековних манастира. Велика шанса Србије лежи у развоју сеоског туризма који има све предиспозиције да постане хит у туристичкој понуди Европе.
Развој уз помоћ Јавно-приватног партнерства: Када говоримо о моделима за финансирање развоја туризма у Србији, ДСС, уважавајући околности у којима се земља тренутно налази, сматра да је најбољи начин за развој ове области примена модела Јавно-приватног партнерства. ДСС се залаже да држава допринесе убрзаном развоју неискоришћених туристичких потенцијала на јужној падини Копаоника. Овакав потез допринео би економском развоју читаве територије северног дела Косова и Метохије, као и учвршћивању и даљем јачању веза јужне српске покрајине са остатком Републике Србије.
Неорганизованост и низак квалитет туристичке понуде представља и врло значајан опортуни трошак државе јер се због тога велики број наших грађане одлучује да своје годишње одморе и празнике проведе у другим земљама. Процене говоре да се због туризма из Србије изнесе више од 750 милиона евра годишње, при чему је најмање једна трећина тих трошкова повезана са куповином роба.
Медицински туризам – нова радна места, равномерни регионални развој, бољи имиџ српског туризма: Инвестиције у даље ширење здравствене инфраструктуре би омогућиле развој модернијих облика туризма, који представља пуну повезаност медицине и туризма. Тржиште медицинског туризма већ сада износи преко 60 милијарди евра. Раст потражње за услугама медицинског туризма у свету је поркенут кризом у здравственим системима развијених земаља, која је довела до високих цена здравствених услуга, дугог чекања на одређене интервенције, те трендом старења становништва.
Предуслови за развој овог облика туризма су квалитетан и стручан медицински кадар, опремљеност здравствених установа, одличан смештај и организација лечења, нижи трошкови лечења и повезаност понуде медицинских услуга са турситичким садржајима и потенцијалима земље.
Проширењем делатности туристичких центара, пружањем услуга медицинског туризма испунило би више приоритета економског развоја Србије: остварила би се диверзификација туристичке понуде, упослио би се велики број високо образованог особља, привукао би се нови, платежно способнији сегмент туриста, допринело би се упошљавању већег броја пратећих делатности, равномернијем регионалном развоју и промени имиџа српског туризма.
Поред изградње путне инфраструктуре, унапређења телекомуникационих веза, боље ванпансионске понуде и одговарајућих смештајних капацитета, за озбиљнији приступ медицинском туризму неопходно је изградити наменске капацитете чија ће основна делатност бити пружање специјализованих медицинских услуга намењених туристима, пре свега странцима.
Да би се остварио већи искорак у развоју медицинског туризма неопходно је изградити специјализоване капацитете, за пружање сложенијих медицинских услуга повезаних са хирургијом и дуготрајнијим процесима опоравка, у привлачнијим природним условима.
Изградња медицинског центра намењеног туристима треба да прати и изградња осталих пратећих садржаја, као што су хотели и апартмани високе категорије, wellness&spa центри, тржни центри, обајекти за спорт и угоститељски објекти.
Изградња медицинског центра чији би капацитет био око 2 хиљаде пацијената би коштала око 300 милиона евра, укључујући и његово опремање, али се ради о изузетно испалтивој инвестицији, већ при коришћењу 60 одсто капацитета.
Здравствени туризам – српска традиција: Србија је земља која у здравственом туризму има трaдицију дужу од 160 година. Лековита вода, земља и чист ваздух наш су главни туристички потенцијал. Србија има чак 36о регистрованих изворишта термалних и термоминералних вода, по чему се налази на првом месту у Европи, али је од тога регистровано само 36 бањских лечилишта. Србија има само 5 регистрованих климатских места са здравим ваздухом, као што су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златар и Златибор, иако постоје још десетине места са истим или још бољим климатским условима. Претпоставка је да у бањском туризму Србија користи свега десетак одсто капацитета, јер у бањама борави нешто више од 300.000 турисдта годипње, од чега преко 95 одсто чине домаћи туристи.
Да би се ефикасно унапредило стање у домену бањског туризма, неопходно је:
- Разликовање коришћења лековитих и термалних вода
- Уважавање сегменталних разлика бањског и wellness туризма у туристичкој понуди
- Донети детаљан план реструктуирања бања са плановима усклађивања развоја здравствених и туристичких садржаја
- Усвојити јединствен модел приватизације бања
- Донети нови закон о бањама
- Дефинисати стандарде квалитета услуга бањских и туристичких услуга
- Побољшати квалитет угоститељских услуга
- Развити саобраћајну и комуникациону инфраструктуру
- Развијати људске ресурсе неопходне за унапређење здравствене и туристичке понуде.
Са бољом инфраструктуром, атрактивнијом понудом услуга, бољим маркетингом и образованијим особљем, туризам представља један од најзначајнијих извора раста запошљавања и инвестиција у неразвијеним подручјима Србије те улагања у његов развој морају бити део стратегије равномерног регионалног развоја.










Kada govorimo o malotrgovinskom sektoru, ovde bi možda trebalo dodati još dva prioriteta koja su u Srbiji potpuno zanemarena – to su INternet trgovina i sa njom povezana DOSTAVA na kućnu adresu. Najpre, internet trgovina je zakovana krutošću samih trgovaca i trgovinskih lanaca. U vreme Vlade dr Vojislava Koštunice, ministar trgovine bio je dr Bojan Dimitrijević. Imao sam na njegov rad mnogo, mnogo primedbi, ali jima nešto što je dobro funkcionisalo. Trgovina je bila prilično slobodna i čak je i veliki Mišković nateran da za male kupce napravi sistem dostave robe na kućnu adresu. Jasno je kolika je ovo pomoć domaćinstvima sa hendikepiranim osobama, ali i onima koji to nisu, jer kroz uštedu vremena ostvaruju nevidljivu, ali pravu dobit.
Drugo – koncept Internet trgovine u Srbiji nije moguć, dokle god se tu isprečavaju carina i pošta čije su takse i usluge skuplje i od same robe. Pa u Srbiji se još uvek plaća carina na knjige i audio i video materijale! Vladajućim strankama puna su usta tržišne ekonomije i slobodne trgovine, a barijere na svakom koraku. U jednom kratkom komentaru nije moguće otvoriti ovu temu na valjani način, ali ovo mogu da budu početne „natuknice“ za neku ozbiljniju raspravu o tome. Tim pre što su sve ove mogućnosti zastupljene u Zakonu o trgovini, ali se, izgleda ne primenjuju.