Успоставићемо модел одрживог развоја који ће омогућити Србији да у здравој животној средини од отпада зарађује и користи га као алтернативни извор енергије. Овај систем ће допринети отварању нових радних места и смањењу стопе незапослености, као и смањењу родне и друштвене неједнакости маргинализованих група, подстицању запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и других ризичних група.

_________________________________________________________________________________

Србија треба да тежи сталном економском расту, али таквом који ће осим економске ефикасности и технолошког напретка, обезбедити очување њених природних ресурса и заштиту животне средине. Суштина таквог развоја заснива се на изради и реализацији модела одрживог развоја који на квалитетан начин задовољава друштвено економске потребе и интересе грађана, а истовремено уклања и знатно смањује утицаје који прете или штете животној средини и природним ресурсима.

Успоставимо систем: Како бисмо смањили утицај отпада на животну средину потребно је успоставити систем управљања отпадом. Ово подразумева дефинисање стратегије управљања чврстим отпадом која би поштовала принцип превенције и смањења настајања отпада, као и могућности упоребе отпада као секундарне сировине и изналажења начина за његово поновно коришћење и враћање у потрошњу.

Тоне непрерађеног отпада: Србија, за сада, има само једну функционалну санитарну депонију и са више од 4000 дивљих депонија (заправо ђубришта) налази се на веома ниском еколошком нивоу. Годишње се у Србији прикупи око 2,7 милиона тона комуналног отпада, од кога највећи део неће подлећи никаквом третману, већ ће се деценијама разграђивати и секундарно загађивати човекову околину.

Отпад као извор енергије, нових радних места: Коришћењем отпада као алтернативног извора енергије наше друштво може да оствари значајне уштеде са аспекта смањења потрошње енергената, док предузетништво у области управљања отпадом може да буде прилика за отварање великог броја радних места и остваривање профита кроз директне домаће и стране инвестиције.

Кључни принципи којих се треба придржавати у будућности у области рециклаже су:

-          Хијерархија отпада

-          Принцип предострожности

-          Принцип загађивач плаћа

-          Одговорност произвођача

-          Добровољна пракса

У земљама ЕУ годишње се преради између 50 и 60 одсто сакупљеног отпада, док се у Србији рециклира тек 13 до 15 одсто отпадног материјала.

Економски потенцијал рециклаже манифестује се кроз:

-          Тржишну вредност секундарне сировине

-          Уштеду обновљивих, а нарочито необновљивих природних ресурса

-          Уштеду енергије при изради производа из секундарне у односу на примарну сировину

-          Уштеду простора (земљишта) и мање инвестиција за изградњу санитарних депонија

Србија, земља органске хране: С обзиром да су руралне области у Србији богате екосистемима и биодиверзитетом, приоритет се мора дати очувању обновљивих и необновљивих природних ресурса, а посебно воде за пиће, минералних извора, шума, лековитог биља, чистог ваздуха и свих осталих природних ресурса применом одговарајућих агроеколошких мера. Шанса Србије се налази и у могућности да се прогласи за регион без производње генетески модификоване хране.

У контексту енергетске ефикасности употреба биљних остатака у ратарству представља потенцијал који је у Србији потпуно неискоришћен. Употреба тих обновљивих енергената могла би да донесе уштеде вредне преко 100 милиона евра годишње и додатну зараду за људе који би се бавили њиховом припремом за коришћење у домаћинствима и привреди.

Ветар, вода, сунце -  неискоришћени извори енергије: Степен коришћења обновљивих извора енергије веома је низак, изузев коришћења великих водених токова у великим хидоелектранама, јер су трошкови коришћења обновљивих извора енергије знатно виши од трошкова коришћења конвенционалних извора енергије. Енергетски потенцијал обновљивих извора у Републици Србији износи више од 3 Mtoe (Million tonnes of oil equivalent- еквивалент милион тона нафте) годишње, што износи око 25% годишње потрошње примарне енергије.  Потенцијал биомасе износи око 2,4-2,6 Mtoe годишње (т.ј око 63-80% укупног потенцијала), од чега око 1 Mtoe чини потенцијал дрвне биомасе, а више од 1,4 Mtoe чини пољопривредна биомаса.

Укупна расположива годишња количина енергије ветра за целу територију Србије износи око 2,4 x 10³ TWh. Процењује се да технички искористљив енергетски потенцијал ветра у производњи електричне енергије износи око 0,38 Mtoe

Укупна годишња количина соларне енергије за целу територију Србије износи 1,22 x 10 на пети TWh. Може се проценити да технички искористљив потенцијал за производњу топлотне енргије износи око 0,38 Mtoe годишње.

Ускладимо екологију и привреду – одржимо Србију!