Основано како би грађанима олакшало комуникацију са банкама у Србији, удружење „Ефектива“ већ месецима пружа подршку клијентима који се жале да су оштећени по различитим основама. Највећи број притужби односи се на склапање уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима . Како за портал ЕС ДСС каже Дејан Гавриловић, председник овог удружења, у плану је и покретање „контра-кредитног бироа“ који ће грађанима пружати информације о степену транспарентности рада банака у Србији.
Основано како би грађанима олакшало комуникацију са банкама у Србији, удружење „Ефектива“ већ месецима пружа подршку клијентима који се жале да су оштећени по различитим основама. Највећи број притужби односи се на склапање уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима.
ЕС: На које су све начине поједине банке оштећивале своје клијенте?
Гавриловић: Област у којој су банке највише оштетиле клијенте су стамбени кредити индексирани у швајцарским францима. Ту су клијенти, осим што су прошли кроз фазу енормног раста CHF валуте, оштећени и неоснованим подизањем камата и маржи од стране банака, које су на тај начин, кршећи постојећи Закон о облигационим односима, стицале екстра добит. То се такође односи и на кредите индексиране и у EUR – има, истина у мањим износима.
ЕС: Наведите конкретан пример неког оштећеног клијента који се обратио Вашем удружењу за помоћ?
Гавриловић: Имамо неколико чланова који су подигли кредит у истој банци којима је у уговору о кредиту камата дефинисана у износу од 3,9 одсто, а већ прва рата је наплаћена по камати од 4,9 одсто, без икаквог основа или анекса. Узмите у обзир да од датума потписивања уговора до датума прве рате често прође и мање од месец дана. Након три плаћене рате, камата је порасла на 6,9 одсто што у јако кратком периоду драстично погоршава услове за отплату кредита. Банка је све то правдала „променом тржишних услова“. Један од њих је на тај начин, плаћајући рате по диктату банке, оштећен за износ од 6.500 CHF у року од четири године отплате.
ЕС: Шта је Ваше удружење чинило и може да учини како би помогло оштећеним клијентима банака?
Гавриловић: Ми смо једина организација која се на овај начин бави проблемима банкарских клијената. Једини отворено причамо о томе. Спречили смо покушај једне банке да клијентима протури неповољне анексе уговора, пред почетак примене новог Закона, обавештавамо НБС, и најбитније, организујемо грађане ради покретања групних тужби ка банкама ради повраћаја тог незаконито наплаћеног новца.
Ми смо једина организација која се на овај начин бави проблемима банкарских клијената. Једини отворено причамо о томе. Спречили смо покушај једне банке да клијентима протури неповољне анексе уговора, пред почетак примене новог Закона, обавештавамо НБС, и најбитније, организујемо грађане ради покретања групних тужби ка банкама ради повраћаја тог незаконито наплаћеног новца.
ЕС: Да ли мислите да су недавно усвојеним Законом о заштити корисника финансијских услуга грађани Србије сигурнији као клијенти банака?
Гавриловић: Нови Закон је у ствари само проширена верзија Закона о облигационим односима који су банке исто тако морале да поштују. Сада су клијенти донекле сигурнији јер нови Закон спречава самовољу банке да мења камату по својој потреби. Оно што су његове лоше стране је да је пропустио да до краја исправи неправду и врати новац грађанима, као и чињеница да леглизује постојеће стање кредита. Тачније, и након ступања на снагу овог Закона, грађани плаћају увећане рате од 5 до 15 CHF месечно, као последицу тога да је остатак главнице дуга сада већи него што би био да до корекција камате није дошло. То нису мали износи када се узме у обзир да се ради о кредитима са роком отплате до 360 месеци.
ЕС: Шта је још неопходно да држава уради како би клијенти банака били потпуно законски заштићени?
Гавриловић: У овом тренутку, најбитнија ствар за грађане је повраћај тог незаконито наплаћеног новца или смањење главнице дуга кредита у том износу. Следеће је довођење свих корисника у равноправан положај. На пример, нови Закон је прописао да отплата кредита исплаћених након 5. децембра 2011. мора бити по средњем курсу, док стари кредити остају као и до сада, по горњем банчином курсу који може бити и по динар-два већи од истог који одређује НБС.
